Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Fakultet bezbednosti

УВОД
Саобраћај је привредна грана која омогућава кратање људи и материјалних добара, размену информација и повезивање разних области. Саобраћај се дели на више врста. Зависно од амбијента у коме се одвија, саобраћај може бити: копнени, водни и ваздушни.
Под стратегијом развојom железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015.године подразумевамо одрживи развој транспортног система, безбедност, стабилне институције, очување животне средине и самим тим њено опредељење ка чланству у ЕУ.
ДРУМСКИ ТРАНСПОРТ
Друштвено-економски, историјски и географски услови у прошлости снажно су утицали на развој друмског саобраћаја у нашој земљи. Дужина путева са савременим коловозом се стално повећавала, а у исто време скоро је преполовљена дужина путева са туцаником и земљaном подлогом.
Друмски транспорт у Републици Србији са 80% укупно превезеног терета и са 74% укупног броја превезених путника представља динамичан и доминантан вид саобраћаја. На територији Републике Србије се налази 792 км путева коридора Xс са његовим крацима Xб и Xц. Одбор директора светске банке 9.јула ове године
одобрио је Србији 388 милиона долара за изградњу коридора Xс.
Пројекат има четири компоненте – изградњу две секције аутопута М1 према Македонији у дужини од 31,6 км између Грабовнице и Грделице (5,6 км) и између Владичиног Хана и Доњих Нередоваца (26,4 км), а затим деонице аутопута М1 ка Бугарској од Ниша до Димитровграда, као и изградња 8,67 км аутопута око Димитровграда.
Пројектом изградње омогућиће се побољшање сигурности на путевима и боље управљање сектором транспорта. Његовом комплетном изградњом постиже се успешна веза са осталим земљама у окружењу (Румунија, Македонија, Бугарска и Хрватска), што доприноси јачању економских веза.
Србија чини 80% централног дела Балкана са значајним комуникацијским чвориштима. Све те карактеристике указују на то да Србија међу свим балканским земљама има најважнији и у безбедносном погледу најосетљивији положај на Балкану. Такође од великог значаја је изградња аутопута Београд-Вршац-Темишвар дуг 165 км вредан око 280 милиона евра, биће финансиран из националног инвестиционог плана. То је од велике важности за европску платну мрежу, спајањем са румунско-бугарским коридором 4, који иде ка Блиском Истоку.
Планира се да би само од наплате путарина и пратећих услуга од 2011. до 2032. год. Србија могла зарадити најмање 4,3 милијарде евра.
ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ
Због деловања разних историјских, друштвених, географских и других фактора, железнички саобраћај у Србији је недовољно развијен па у том погледу знатно заостајемо иза многих европских држава.
Од укупне дужине железничке мреже у Републици Србији (3809 км), 1768 км представљају магистралне пруге које пролазе кроз све веће градове и укрштају се у зонама Београда и Ниша. Нажалост, електрифицирано је 1247 км, што чини 33% од укупне мреже. Од тога само 7% пруга има два колосека, брзину већу од 100 км/сат омогућава свега 3,2% пруга, а око 50 % мреже дозвољава максималну брзину до 60 км/сат.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]